Радијатори су измењивачи топлоте који се користе за хлађење мотора са унутрашњим сагоревањем, углавном у аутомобилима, али иу авионима са клипним моторима, железничким локомотивама, мотоциклима, стационарним генераторима или било којој сличној употреби таквог мотора.
Мотори са унутрашњим сагоревањем се често хладе циркулацијом течности која се зове расхладна течност мотора кроз блок мотора и главу цилиндра где се загрева, затим кроз радијатор где губи топлоту у атмосферу, а затим се враћа у мотор. Расхладна течност мотора је обично на бази воде, али може бити и уље. Уобичајено је да се користи водена пумпа да примора расхладну течност мотора да циркулише, а такође и аксијални вентилатор[1] да гура ваздух кроз хладњак.
Аутомобили и мотоцикли[уреди] Расхладна течност се сипа у хладњак аутомобила
У аутомобилима и мотоциклима са мотором са унутрашњим сагоревањем хлађеним течношћу, радијатор је повезан са каналима који пролазе кроз мотор и главу цилиндра, кроз које пумпа за хлађење пумпа течност (расхладну течност). Ова течност може бити вода (у климатским условима где је мало вероватно да ће вода замрзнути), али је чешће мешавина воде и антифриза у размерама које одговарају клими. Сам антифриз је обично етилен гликол или пропилен гликол (са а
мала количина инхибитора корозије).
Типичан систем за хлађење аутомобила укључује:
· низ галерија изливених у блок мотора и главу цилиндра, које окружују коморе за сагоревање са циркулишућом течношћу за одношење топлоте;
· радијатор, који се састоји од много малих цеви опремљених саћем од пераја за брзо расипање топлоте, који прима и хлади топлу течност из мотора;
· пумпа за воду, обично центрифугалног типа, за циркулацију расхладне течности кроз систем;
· термостат за контролу температуре варирањем количине расхладне течности која иде у радијатор;
· вентилатор за увлачење хладног ваздуха кроз радијатор.
Процес сагоревања производи велику количину топлоте. Ако се дозволи да се топлота неконтролисано повећава, дошло би до детонације, а компоненте изван мотора би отказале због превисоке температуре. Да би се сузбио овај ефекат, расхладна течност циркулише кроз мотор где апсорбује топлоту. Када се расхладна течност упије
топлота из мотора наставља свој ток до хладњака. Радијатор преноси топлоту са расхладне течности на пролазни ваздух.
Радијатори се такође користе за хлађење течности за аутоматске мењаче, расхладног средства за клима уређај, усисног ваздуха, а понекад и за хлађење моторног уља или течности за серво управљач. Радијатор се обично поставља у положај где прима проток ваздуха од кретања возила напред, као што је иза предње решетке. Тамо где су мотори постављени на средини или позади, уобичајено је да се радијатор монтира иза предње решетке да би се постигао довољан проток ваздуха, иако су за то потребне дугачке цеви расхладне течности. Алтернативно, радијатор може да црпи ваздух из протока преко горњег дела возила или са бочне решетке. За дуга возила, као што су аутобуси, бочни проток ваздуха је најчешћи за хлађење мотора и трансмисије, а горњи проток ваздуха најчешћи је за хлађење клима уређаја. Конструкција радијатора[уреди] Радијатори аутомобила су конструисани од пара металних или пластичних резервоара, повезаних са језгро са много уских пролаза, што даје велику површину у односу на запремину. Ово језгро је обично направљено од наслаганих слојева металног лима, притиснутих да формирају канале и залемљених или залемљених заједно. Дуги низ година радијатори су се правили од месинганих или бакарних језгара залемљених на месингане главе. Модерни радијатори имају алуминијумска језгра и често штеде новац и тежину коришћењем пластичних глава са заптивкама. Ова конструкција је склонија кваровима и лакше се поправља од традиционалних материјала.
Ранији начин изградње био је радијатор у облику саћа. Округле цеви су биле увучене у шестоугаонике на својим крајевима, затим сложене заједно и залемљене. Пошто су се додиривали само својим крајевима, ово је формирало нешто што је у ствари постало чврсти резервоар за воду са много ваздушних цеви кроз њега.[2]
Неки старински аутомобили користе језгра хладњака направљена од намотане цеви, мање ефикасне, али једноставније конструкције.
